Vanja Starčević
2014-08-11 22:35:41 UTC
U subotu smo se Skuli i ja odvezli do žičnice pod Kokrškim sedlom, namjera
namje bila prespavati u Bivku pod Grintovcem i idućeg dana preko Grintovca
popeti se na Kočne. Kroz Gamsov skret došli smo za malo manje od 3 h na
Velike pode, slijedilo je još malo više od 1 h hoda do Bivka kod kojega sam
ja došao u 22 h, nakon 4 h hoda. U bivku je bilo već 9 hrvatski govorećih
planinara koji su Skulija i prije mog dolaska informirali da nećemo tamo
moći prespavati. Takvo sramotno ponašanje nisam sreo još od boravka Glockner
bivku 2005 godine, jer ako nas je 2001. u BI koji je namijenjen za 3 osobe
moglo spavati 5, onda nas moglo prespavati 12 ovdje, no spomenutima je bilo
bitnije da su im stvari u bivku. Preostalo namje da odemo do Cojzove koče,
nažalost telefon im nije bio dostupan tako da nismo mogli najaviti kasni
dolazak. Srećom, zbog velikog posjeta u 22.20 je još uvijek bilo ljudi u
blagovaonici pa smo večerali i legli oko ponoći.
Idućeg jutra smo krenuli u 8 h, uspon na Strehu Grintovca, spust u Spodnje
Dolce i uspond o Bivka pod Kočno - bilo mi je žao što nisam turu planirao sa
spavanjem na njemu. Počela se javljati magla iz doline, koja nas je uskoro
zavila. Idućih 350 m se nastavljaju melišča do pod Kokršku kočnu, zadnjih
150 m uspona je poplezavanje I. Na vrhu Kokrške kočne smo bili u 12 h,
azdnji dio uspona je opet bilo djelomice sunčano. Zbog jakog vjetra Skuli je
odmah otišao na Jezersku Kočnu do koje ima 30 min po grebenu, ja sam ga
slijedio nešto kasnije. U 13 h smo se opet vidjeli vrhu Jezerskej Kočne,
zadržao sam se 30-ak min radi testiranja nove UKV stanice i u 13.30 se
zaputio natrag. Skuli je išao osiguranim putem do Zdolške škrbine i zatim u
Dolce, ja sam se s ramena u grebenu u Zgornje dolce spustio po melišču po
kojemu smo se uspeli zimi 2002. g i tako i više no nadoknadio Skulijevih 30
min prednosti. Malo smo otpočinuli u Spodnjim Dolcima, slijedio je uspon od
150 m na Strehu Grintovca i još 40 mins pusta do Kokrškog sedla na kojemu
smo bili u 16.15 h. Ručali smo i spustili se natrag do žičnice za 2 h.
Kondicijski se nabralo 2200 m uspona, prvi dan s teškim ruksacima jer smo
nosili vodu za oba dana, a ja i cepin, dereze i uže. Snijega je bilo samo na
velikim podima i snežišču pod Bivkom pod Grintovcem što je Skuliju zadalo
nešto prboblema jer je bio u nismim cipelama. NA sjevernim je stranama bilo
mnogo snijega, cepin svakako preporučljiv, dereze opcionalno.
Foto: https://picasaweb.google.com/1116117922 ... 283/Kocne#
namje bila prespavati u Bivku pod Grintovcem i idućeg dana preko Grintovca
popeti se na Kočne. Kroz Gamsov skret došli smo za malo manje od 3 h na
Velike pode, slijedilo je još malo više od 1 h hoda do Bivka kod kojega sam
ja došao u 22 h, nakon 4 h hoda. U bivku je bilo već 9 hrvatski govorećih
planinara koji su Skulija i prije mog dolaska informirali da nećemo tamo
moći prespavati. Takvo sramotno ponašanje nisam sreo još od boravka Glockner
bivku 2005 godine, jer ako nas je 2001. u BI koji je namijenjen za 3 osobe
moglo spavati 5, onda nas moglo prespavati 12 ovdje, no spomenutima je bilo
bitnije da su im stvari u bivku. Preostalo namje da odemo do Cojzove koče,
nažalost telefon im nije bio dostupan tako da nismo mogli najaviti kasni
dolazak. Srećom, zbog velikog posjeta u 22.20 je još uvijek bilo ljudi u
blagovaonici pa smo večerali i legli oko ponoći.
Idućeg jutra smo krenuli u 8 h, uspon na Strehu Grintovca, spust u Spodnje
Dolce i uspond o Bivka pod Kočno - bilo mi je žao što nisam turu planirao sa
spavanjem na njemu. Počela se javljati magla iz doline, koja nas je uskoro
zavila. Idućih 350 m se nastavljaju melišča do pod Kokršku kočnu, zadnjih
150 m uspona je poplezavanje I. Na vrhu Kokrške kočne smo bili u 12 h,
azdnji dio uspona je opet bilo djelomice sunčano. Zbog jakog vjetra Skuli je
odmah otišao na Jezersku Kočnu do koje ima 30 min po grebenu, ja sam ga
slijedio nešto kasnije. U 13 h smo se opet vidjeli vrhu Jezerskej Kočne,
zadržao sam se 30-ak min radi testiranja nove UKV stanice i u 13.30 se
zaputio natrag. Skuli je išao osiguranim putem do Zdolške škrbine i zatim u
Dolce, ja sam se s ramena u grebenu u Zgornje dolce spustio po melišču po
kojemu smo se uspeli zimi 2002. g i tako i više no nadoknadio Skulijevih 30
min prednosti. Malo smo otpočinuli u Spodnjim Dolcima, slijedio je uspon od
150 m na Strehu Grintovca i još 40 mins pusta do Kokrškog sedla na kojemu
smo bili u 16.15 h. Ručali smo i spustili se natrag do žičnice za 2 h.
Kondicijski se nabralo 2200 m uspona, prvi dan s teškim ruksacima jer smo
nosili vodu za oba dana, a ja i cepin, dereze i uže. Snijega je bilo samo na
velikim podima i snežišču pod Bivkom pod Grintovcem što je Skuliju zadalo
nešto prboblema jer je bio u nismim cipelama. NA sjevernim je stranama bilo
mnogo snijega, cepin svakako preporučljiv, dereze opcionalno.
Foto: https://picasaweb.google.com/1116117922 ... 283/Kocne#